Оман Upis u školu (visoko obrazovanje)

Tercijarni upis meri ukupan broj studenata upisanih u post-srednje obrazovanje — uključujući univerzitete, koledže i stručne škole — u odnosu na veličinu populacije u petogodišnjoj starosnoj grupi koja neposredno sledi nakon završetka srednje škole. Ovaj indikator, koji se obično izražava kao bruto stopa upisa (GER), pruža široku procenu kapaciteta i dostupnosti sistema visokog obrazovanja jedne zemlje. Obuhvata sve nivoe tercijarnog obrazovanja definisane Međunarodnom standardnom klasifikacijom obrazovanja (ISCED) nivoima 5 do 8, koji pokrivaju kratki ciklus tercijarnog obrazovanja, osnovne, master i doktorske studije. Dok imenilac populacije predstavlja zvaničnu grupu uzrasta za koledž, često od 18 do 22 godine, brojilac uključuje studente svih uzrasta. Shodno tome, odnos može premašiti 100% u sistemima gde se mnogi odrasli polaznici ili stariji studenti vraćaju obrazovanju. Visoke stope upisa generalno sugerišu visok nivo razvoja ljudskog kapitala i ekonomiju koja se kreće ka industrijama visokih veština, iako indikator ne meri kvalitet nastave ili stope diplomiranja.

Prikupljanje podataka se prvenstveno oslanja na administrativne zapise ministarstava obrazovanja ili nacionalnih statističkih kancelarija, koji se naknadno prijavljuju UNESCO-ovom Institutu za statistiku (UIS). Ove cifre su standardizovane korišćenjem Međunarodne standardne klasifikacije obrazovanja (ISCED) kako bi se osigurala uporedivost između različitih nacionalnih sistema. Imenilac, koji predstavlja zvaničnu populaciju uzrasta za koledž, obično se preuzima iz Odeljenja za stanovništvo Ujedinjenih nacija. Jedno značajno ograničenje je to što indikator odražava upis na početku akademske godine, a ne stvarno pohađanje ili završetak. Nadalje, pošto uključuje studente svih uzrasta, može biti naduvan velikim brojem odraslih polaznika ili međunarodnih studenata, što ga čini merom kapaciteta sistema, a ne direktnim brojem mladih odraslih osoba u školi. Neslaganja se takođe mogu javiti zbog različitih definicija onoga što čini tercijarno obrazovanje u stručnim kontekstima.

Svetska banka i UNESCO tipično prijavljuju identične cifre jer dele iste osnovne podatke iz UIS-a, mada se manje varijacije mogu javiti ako izvori koriste različite projekcije populacije.

GER iznad 50% se generalno smatra indikativnim za masifikovan sistem visokog obrazovanja, dok je odnos koji prelazi 80% uobičajen u ekonomijama sa visokim dohotkom zasnovanim na znanju. Nasuprot tome, GER ispod 20% ukazuje na značajne barijere u pristupu i potencijalne buduće nestašice na tržištu rada u sektorima visokih veština.

Pejzaž visokog obrazovanja pretrpeo je duboku transformaciju tokom poslednje dve decenije, karakterisanu masifikacijom tercijarnih sistema. Globalne stope upisa su se više nego udvostručile od početka 2000-ih, odražavajući pomak u globalnoj ekonomiji ka uslugama i tehnologiji. Nedavne procene ukazuju na to da globalna bruto stopa upisa iznosi približno 43%. Glavni pokretač ovog rasta je brza ekspanzija obrazovne infrastrukture u zemljama sa srednjim dohotkom. Pored toga, žene sada brojčano nadmašuju muškarce u visokom obrazovanju na globalnom nivou, pri čemu nedavni podaci pokazuju otprilike 113 upisanih žena na svakih 100 muškaraca. Ovaj rodni pomak je evidentan u skoro svim regionima osim podsaharske Afrike. Nadalje, uspon digitalnog učenja i učenja na daljinu proširio je pristup, iako je takođe naglasio digitalni jaz između nacija. Uprkos ovim dobicima, visoke stope napuštanja studija i neusklađenost između univerzitetskih nastavnih planova i potreba tržišta rada ostaju značajni izazovi u zemljama u razvoju i razvijenim zemljama.

Regionalni dispariteti u pristupu tercijarnom obrazovanju ostaju izraženi uprkos globalnim poboljšanjima. Regioni sa visokim dohotkom poput Severne Amerike i Evrope često prijavljuju stope upisa koje prelaze 75%, pri čemu se neke nacije približavaju 100% zbog visokog učešća odraslih. Istočna Azija i Pacifik zabeležili su eksplozivan rast, posebno u Kini, gde se tercijarni sektor proširio kako bi primio milione novih studenata. Nasuprot tome, podsaharska Afrika održava najnižu regionalnu stopu upisa od približno 9%, ometenu ograničenom infrastrukturom i visokim troškovima. Latinska Amerika i Karibi pokazuju umeren prosek oko 50%, iako unutrašnja nejednakost ostaje visoka. Dok zemlje sa srednjim dohotkom smanjuju jaz, najsiromašnije nacije se i dalje bore da obezbede pristup za više od 5% svoje populacije uzrasta za koledž, što često rezultira odlivom mozgova jer studenti traže diplome u inostranstvu. Ovi obrasci odražavaju šire ekonomske trendove gde veći tercijarni upis snažno korelira sa nivoima nacionalnog dohotka.