Руанда BDP po stanovniku (PPP)

Bruto domaći proizvod prema paritetu kupovne moći (BDP PKM) je metrika koja se koristi za poređenje ekonomske produktivnosti i životnog standarda različitih zemalja prilagođavanjem lokalnim troškovima života i stopama inflacije. Za razliku od nominalnog BDP-a, koji konvertuje lokalnu proizvodnju u jedinstvenu valutu koristeći tržišne kurseve, BDP PKM koristi zakon jedne cene kako bi odredio šta suma novca zapravo može kupiti u različitim nacijama. Koristeći hipotetičku valutu nazvanu međunarodni dolar — koji ima istu kupovnu moć kao američki dolar u Sjedinjenim Državama — ovaj indikator izjednačava vrednost robe i usluga preko granica. Ovo prilagođavanje je ključno za razumevanje stvarne veličine ekonomije, jer su tržišni kursevi često promenljivi i teže da potcene učinak zemalja u razvoju gde su cene netrgovinskih usluga, kao što su stanovanje i rad, znatno niže. Shodno tome, BDP PKM pruža precizniji odraz materijalnog blagostanja i ukupnog ekonomskog obima nego sami nominalni podaci.

Podaci za BDP PKM se prvenstveno prikupljaju kroz Međunarodni program poređenja (ICP), globalnu statističku inicijativu kojom upravlja Svetska banka pod Komisijom za statistiku UN. Nacionalni statistički zavodi koji učestvuju sprovode opsežna istraživanja cena za zajedničku korpu stotina uporedivih dobara i usluga, u rasponu od osnovnih prehrambenih proizvoda do složene kapitalne opreme. Ove cene se zatim ponderišu prema nacionalnim obrascima potrošnje kako bi se izračunali pariteti kupovne moći. Glavni izvori poput MMF-a i OECD-a takođe pružaju godišnja ažuriranja koristeći najnovije ICP referentne vrednosti i prilagođavajući ih za inflaciju i rast u međuvremenu. Ograničenja uključuju poteškoće u obezbeđivanju identičnog kvaliteta proizvoda na različitim tržištima i činjenicu da se globalna istraživanja cena u punom obimu sprovode tek svakih nekoliko godina, što zahteva statističke interpolacije za trenutne godišnje procene. Pored toga, PKM metrika ne obuhvata neformalnu ekonomiju ili netržišnu proizvodnju u domaćinstvima.

Svetska banka i MMF su vodeći izveštači; međutim, MMF često pruža češća kvartalna ažuriranja zasnovana na sopstvenim ekonomskim projekcijama, dok podaci Svetske banke ostaju strogo vezani za zvanične revizije referentnih vrednosti Međunarodnog programa poređenja.

BDP PKM po glavi stanovnika koji prelazi 50.000 međunarodnih dolara obično označava naprednu ekonomiju sa visokim prihodima i visokim materijalnim standardima. Nasuprot tome, vrednosti ispod 5.000 međunarodnih dolara često ukazuju na značajne razvojne izazove i rasprostranjeno siromaštvo, dok globalni medijan varira između 18.000 i 22.000 međunarodnih dolara.

Nedavni podaci ukazuju na značajno rebalansiranje globalne ekonomske moći, pri čemu tržišta u razvoju sada čine veći udeo u globalnom BDP PKM-u nego napredne ekonomije. Prema poslednjim dostupnim podacima, kolektivni udeo ekonomija u usponu i razvoju porastao je na preko 60% svetskog ukupnog iznosa, u odnosu na približno 43% pre dve decenije. Ova promena je prvenstveno vođena brzom industrijalizacijom i demografskim rastom azijsko-pacifičkog regiona. Trenutne procene pokazuju da je Kina pretekla Sjedinjene Države kao najveća svetska ekonomija kada se meri kupovnom moći, što odražava njeno ogromno domaće tržište i niže nivoe cena. Tokom poslednje decenije, globalni BDP PKM je rastao doslednije od nominalnog BDP-a, jer ostaje izolovan od divljih fluktuacija tržišnih deviznih kurseva. Međutim, dok je ukupni ekonomski obim zemalja u razvoju naglo porastao, jaz u pogledu po glavi stanovnika ostaje veliki, jer rast stanovništva u ovim regionima često poništava dobitke u ukupnom učinku.

Regionalna analiza pokazuje da je Azija svetski ekonomski motor, doprinoseći sa skoro 50% globalnom BDP PKM-u kroz kombinovane učinke Kine, Indije i jugoistočne Azije. U ovim regionima razlika između nominalnog BDP-a i BDP-a prilagođenog PKM-u je najizraženija; na primer, indijska ekonomija izgleda nekoliko puta veća u PKM smislu zbog veoma niskih domaćih cena. Severna Amerika i zapadna Evropa održavaju najviše cifre po glavi stanovnika, uprkos njihovom manjem udelu u ukupnom globalnom rastu, što odražava visoke nivoe kapitalnog intenziteta i produktivnosti uslužnog sektora. Podsaharska Afrika i delovi centralne Azije pokazuju najniže regionalne proseke, iako često pokazuju najviše 'PKM multiplikatore' jer su lokalne potrepštine znatno jeftinije od međunarodnih tržišnih cena. Istočna Evropa i Latinska Amerika zauzimaju sredinu, pokazujući umerene nivoe pariteta kupovne moći koji odražavaju njihov status regiona sa srednjim prihodima sa različitim stepenima industrijske integracije.